VELIKOFORMATNI FOTOAPARATI

Velikoformatni-fotoaparat-Ognjen-2-2

Lični pogled u prošlost

[blockquote]Digitalna fotografska tehnologija pruža mnoge pogodnosti, od jeftinih fotoaparata koje svako sebi može da priušti, do fotografija koje možete snimati i brisati po želji, lagano, jeftino i bez muke. I sve je to u redu, ali ipak nema ničeg lepšeg od trenutka kada eksponirani foto-papir potopite u razvijač i posmatrate kako se na površini papira polako pojavljuje fotografija[/blockquote]

Oduvek su me privlačile stare tehnologije jer lepota fotografija dobijenih starim procesima­ ne može se ponoviti nijednim digitalnim fotoaparatom. Foto-hemija ima sopstveni život i foto­grafija se razvija sama, svaka ima jedinstveni šmek i ne liči ni na jednu drugu fotografiju. Sećam se da sam satima prevrtao fotografije po kragujevačkim muzejima i zagledao stare ”pločaše” sve dok mi dobri ljudi koji rade tamo nisu učtivo rekli da postajem dosadan. Tada sam rešio da postanem ponosni vlasnik velikoformatnog fotoaparata i da se bavim kolodijumskim procesom. Nisam, nažalost, mogao da ga kupim jer se cene fotoaparata kreću i do nekoliko hiljada dolara, a komplet hemikalija za vlažne procese i do nekoliko stotina evra i, naravno, sve se nabavlja van naše zemlje. Ono što nisam mogao da kupim, rešio sam da napravim. Do sada sam napravio četiri fotoaparata, a ovde ću opisati šta sam koristio u njihovoj izradi.

Konstrukcija

Sama konstrukcija je jednostavna, sastoji se od prednje kutije (nosača optike) i zadnje kutije (nosač fokus stakla i filmske ploče), koje su povezane mračnom komorom. To se može uraditi sistemom spojenih kutija kao kod Dagerovih fotoaparata, ili pomoću meha. Materijali su takvi da se mogu nabaviti svuda i to po prihvatljivim cenama. Koristio sam razne vrste drveta i pločastih materijala, aluminijum, mesing i bronzu, papir, kožu i tkanine. U zavisnosti od zamišljenog modela birate mate­rijale. Kod Camera obscura ili fotoaparata sa sistemom kutija najjeftinije je iskoristiti pločaste materijale, kao što su šper i medijapan, dok za fotoaparat s mehom treba koristiti puno drvo (najbolji su orah, bukva, hrast, divlja trešnja).

Objektivi

Objektivi se prave od obojenih metala – zbog postojanosti i izgleda. Najekonomičniji materijal za izradu metalnih delova jeste aluminijum, prvenstveno zbog male težine i niske cene. Aluminijum možete kupiti u bilo kojoj gvožđari, u obliku profila ili punog materijala, što je veoma važno prilikom izrade kućišta objektiva na strugu.
Što se stakla za optiku tiče, možete iskoristiti sočiva iz starih pokvarenih objektiva, projektora ili grafoskopa, čiji se objektiv pokazao vrlo kvalitetnim. Važna stvar za optiku velikoformatnih fotoaparata jeste da sočivo mora imati jako uvećanje jer zbog veličine snimka samo takva optika daje odgovarajuću sliku (bilo je reči u pretprošlom broju, gde je objašnjeno zašto teleobjektiv na velikoformatnom fotoaparatu funkcioniše kao normalac). Pri montaži sočiva unutar tela objektiva važno je da se centar sočiva poklapa s osom metalnog kućišta, jer ako se centri ne poklope, biće problema prilikom izoštravanja, a samim tim biće teško dobiti oštru fotografiju.
Na zadnjoj kutiji neophodna je fokusna ploča za čiju se izradu koristi takozvano ”mlečno staklo”, fino peskareno staklo debljine 3 mm, koje možete kupiti u bilo kojoj staklarskoj radnji.
Mogućnost fokusiranja daju dva aluminijumska ”U” profila od 10 mm i jedna drvena daščica – klizač na kome se nalazi prednja kutija s nosačem objektiva (Lensboard), dok na drugoj strani postolja stoji fiksirana zadnja kutija s fokusnim staklom. Pomeranjem klizača menjate fokusnu dužinu, sve dok ne dobijete oštar prikaz na ”mlečnom staklu”, tj. fokusnoj ploči. Meh se izrađuje od takozvanog ”sendvič” platna. Sa spoljašnje strane ide nepromočivi deo materijala, dok se unutar meha stavlja tkanina mat crne boje, kako biste izbegli refleksije i greške na fotografiji. Između dva platna treba postaviti ”rebra” napravljena od tankog kartona, čije dimenzije zavise od željenih dimenzija meha. Za lepljenje koristite univerzalni lepak i savijajte dok je lepak svež, kako biste nakon sušenja dobili formiranu arhitekturu meha.

Eksponiranje

Što se tiče eksponiranja ploče, kao što sam napomenuo, hemikalije za tradicionalne procese veoma su skupe i teško ih je nabaviti, tako da je najobičniji foto-papir dobra zamena. Obično za fotografisanje koristim Tetenal foto-papir, koji je odličan i relativno jeftin. Papirni negativi dobrog su kvaliteta, a nakon razvijanja i sušenja jednostavno ih skenirajte i prebacite u kvalitetne digitalne pozitive. Rezultati su sjajni jer fotografije prosto ”mirišu” na početak dvadesetog veka. Za fotografisanje vašim ručno napravljenim ”pločašima” možete iskoristiti još nekoliko materijala, kao što su rendgen i plan filmovi, kao i ručno pravljeni foto-papiri pomoću foto-emulzije i drugih foto-aktivnih supstanci.

I, na kraju, dragi moji svetlopisci, potrebni su vam još veliki crni plašt – da vam pomogne da na fokusnom staklu bolje vidite kompoziciju i strpljiv model koji će hteti da sedi mirno (ne pomerajući ni jedan jedini mišić) i do 20 sekundi.

[signoff icon=“icon-pin“]Kada budete ugledali rezultat vašeg truda, zaljubićete se ozbiljno i iskreno u umetnost fotografije. Dok ne napravite svoje fotografije, verujte mi na reč.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s